BIOSHOCK

Ljubitelji pucacina, radujte se.
Posle par godina suse i tupavih generickih shootera konacno je stigla plejada novih, unapredjenih koljacina koje ce vam drzati paznju i straznjicu prikovanu za stolicu satima. Kao biser u tom moru sigurno se izdvaja fenomenalna igra - BIOSHOCK.


Sta je sad tu toliko posebno? Pa sama cinjenica da se ne kokate sa teroristima sa Bliskog istoka, Svabama iz drugog svetskog rata il mutantima vanzemaljcima zasluzuje paznju.





Ova igra je pucacina koja vam dopusta da radite sve ono sto nikada pre niste. Svet igre je u potpunosti interaktivan i SVE moze da se iskoristi kao oruzje. Samo oruzje koje se koristi je arhaicno(iz cetrdesetih i pedestih godina) ali moci koje dobijate tokom vremena nadogradjuju sve to i ovu igru cine zaista jedinstvenim iskustvom. Ali, da se ja ne zalecem.
U sustini, prica kaze da je pedesetih godina 20. veka jedan naucnik, vizionar, u potpunosti zgrozen hladnim ratom i posthitlerovskim svetom odlucio da pod morem sadgradi jedan grad koji bi bio utociste brilijantih ljudi sa citave planete koji bi tu ziveli u jednom mirnom, utopijskom drustvu. Uradi on to, dodjose naucnici, dobise punu slobodu da rade i istrazuju sta zele i sve to dovede do neverovatnih izuma u svim oblastima nauke. Najvazniji je sigurno izum plazmida, materijala koji menja gensku strukturu ljudi i daje im posebne moci.ali, kao i u svakom dobrom romanu, nesto krece naopako. Usled sukoba u samom gradu i pogresnih eksperimenata oslobadja se jaka radiacija koja stvara gomilu izvitoperenih ljudi, zena i dece koji u svom bezumlju napadaju sve sto se krece i ubrzo grad postaje jedna klanica sa vrlo malo prezivelih.e, u citavu tu zbrku upada nas heroj ciji se avion slupa u blizini ulaza u taj grad.




On dospeva dole i mora da se brzo izvuce usput spasavajuci ljude koji jos nisu izgubili ljudskost. Tu krece akcija. Dok se probija kroz lavirinte podvodnog grada srece neverovatne kreature, robote, strasna i opasna bica, potpuno poremecene naucnike... Da bi se probio koristi konvencionalno naoruzanje ali i moci koje dobija putem plazmida koje ili uzima od mrtvih neprijatelja ili kupuje na posebnim masinama. Broj tih moci je veoma veliki i nas junak moze po potrebi da ih menja, modifikuje ili odbacuje. Tu dolazi do izrazaja RPG element ove igre tako da ce i ljubitelji ovog zanra imati ovde sta da vide. Neke moci mogu i da se kombinuju a cesto je to i potrebno kako bi se izvukla ziva glava.

Recimo, naletite na nekoliko poluludih klovnova koji stoje u nekoj bari. Oni su izuzetno opasni i mora da se vodi racuna u borbi sa njima.
Sta vi radite? Prvo opalite jednu elektricnu lopticu u vodu, ona ih fino isprzi u umanji moci za jedno 50 posto. Posle je na vama, dali pistolj dal mitrazelj crni:) Ili recimo napadnu vas nekoliko ludakinja. Vi ih prvo osamutite jednom plazma munjom pa dok su u takvom stanju iskoristite moc plamena i gledate ih kako gore na podu.i jos mnogo drugih kombinacija o kojima vam necu govoriti da ne pokvarim igru.

Tu su naravno i sjajno smiljene zagonetke i mini igre koje zaista zacinjavaju ionako sjajnu igru.
Atmosfera je odlicna, jazz se oseca svuda u vazduhu.
Bitke su spektakularne, specijalni efekti odlicni, zvucni jos bolji.





Drugim recima, obavezno probajte!!!

Istorijska podloga u igrama

Svi smo mi nekad,nekako,odigrali rts sa istorijskom sadrzinom.E sad,koliko tu zaista ima istorije?
Postoje igre koje pokusavaju da se drze cinjenica do najmanjih detalja a vama prepustaju da se u datim realnim okolnostima isprobate i pokusate da izmenite tok istorije.Takve igre su po pravilu teske i mora da se vodi racuna o bezbroj stvari ali sama cinjenica da ste uspeli da ucinite nesto sto nijedan politicar ili general nisu,vraca vam osmeh na lice.Ne mogu da zaboravim igru Hearts of Iron, gde sam imao priliku da vodim Jugoslaviju od 1939 i u kojoj sam uspeo,vodeci potpuno razlicitu politiku od tadasnjih jugoslovenskih vlasti,da odbranim zemlju od 
nemackog napada.I ne samo to,nego sam uspeo i da usput osvojim citav Balkan i da udjem na kraju u Berlin.Trebalo mi je par meseci da tu igru zavrsim al mi nije bilo zao.


Ovakve igre smatram veoma poucnim i dobrim i kad bih se ja pitao uveo bih ih u skole kao pomocno sredstvo u nastavi istorije jer,kako rekoh,ove igre su kompleksne i pravog krljanja ovde prakticno uopste i nema jer se sve desava na jednoj mapi Evrope ili sveta.Mora da se vodi racuna o ekonomiji,saobracaju,ishrani,poljoprivredi,industriji,diplomatskim odnosima i jos koje cemu,tj o svemu onome sto i radi jedna normalna vlada.Ovakve igre teraju mlade ljude da razmisljaju,kombinuju,vode racuna o vise stvari istovremeno i uce se da se snadju u opasnim situacijama,a da ne pominjemo da sticu pojam o vrednosti novca.zato,jos jednom ponavljam,treba ih uvesti u skole,deci ce biti interesantno,nesto ce da nauce a nastavnicima ce biti mnogo lakse da im docaraju neke stvari.

Pored ovih postoje i kvaziistorijske igre,tipa Warfront Turning Point,Red Alert ili slicne.U njima je istorija manje ili vise izvitoperena kako bi se stvorile zanimljive situacije,po principu sta bi bilo kad bi bilo.Recimo,scenario gde Hitler umire na pocetku rata,pa se nemci dogovore sa Amerima pa zajedno opale po Rusima.Ili,Nemci osvajaju Britaniju,pa amerikanci moraju prvo na nju da iskrcaju a sve to uz koriscenje oruzja koja su u to vreme tek bila na papiru.Itd...Tih scenarija ima zaista mnogo i postoji veci broj igara sa slicnom sadrzinom.Ove su igre mahom namenjene za zabavu masa i nemaju neku istorijsku vrednost mada su veoma zabavne.Njih mozete odigrati za nekilko sati i zaboraviti ih sutra.

I treca grupa su igre sa poluistorijskom-polu fantaziskom sadrzinom.Tipa igre Stronghold Legend ili slicno.Tu se na istoijsku podlogu,recimo srednjeg veka ubacuju fantasticni elementi tipa demona,vilinskih bica,raznih cudovista iz svetskih mitologija.Ova ostvarenja naravno nemaju neke veze sa istorijom ali su sigurno najzabavnija od ove tri kategorije.Ove igre se konzumiraju brzo i uglavnom ostaju upamcene,makar kao lose.Istorijska vrednost im je naravno,skoro nikakva.

U svakom slucaju istorijskih igara ima za svaciji ukus.Uzivajte!

Universe at War: Earth Assault

Na sva usta hvaljena strategija nije se bas najbolje provela na mom racunaru.Posle prvih par misija glatko sam je obrisao jer necu da gubim vreme na takve stvari.Ono,jeste,ima tu zanimljivih momenata,onako...sareno,fini efekti eksplozija,ali...Nema bre dusu.Nekako nije zanimljivo.
Znate ono kad krenete sa nekom igrom pa u pocetku sve izgleda tesko i nezanimljivo ali kako igra odmice,polako vam ulazi u krv,imate zelju da odigrate samo jos jednu misiju,da samo pomerite tenkove na sever,samo jos onog snajperistu tamo pa..e pa nema toga ovde.


U prvoj misiji kao treba da se doteturate do Bele kuce da spasete americkog predsednika.(sto bih bre ja spasavao americkog predsednika?Jel bi on spasao mene?Da je bila prava situacija pre bih postao domaci izdajnik i pridruzio se Viloticima,tj vanzemaljcima:)u osnovi sve se to svelo na prolazenje kroz zapaljeni vasington,dok s vremena na vreme pred vas iskacu neke karakondzule i kao nesto pucaju na vas a nista vam ne mogu jer imate nekog kauboja koji je strahovito mocan pa ubija sve redom.
Dobro,
dodjete do Bele kuce,i tu sad treba da izbavite predsednika.e sad,vozite ga ni manje ni vise nego
bednim ambulantnim kolima koja prate do zuba naoruzani marinci,tesko opremljeni dzipovi i tenkovi.pa ko bi bre normalan vozio coveka u ambulantnim kolima.pa cak i da je povredjen
(a nigde se u igri ne kaze da jeste)pre bih ga rknuo u Hamvi pa trk.Svasta.i onda opet od tacke a do tacke b.pa onda dolazite do neke baze koju treba obnoviti ali nemate bas puno vremena jel vam u susret ide vanzemaljska borbena stanica koju ni nuklearka ne moze unistiti,pa tu istovremeno se pojave i neki vasi tenkici koje treba izvuci iz neke guzve ...ma opsta konfuzija.


A na sve to dodajte odvratnu kameru od koje uopste ne mozete videti sta se desava na drugim delovima borbenog polja i ne mozete pravovremeno reagovati iako zivot od toga zavisi.

Ma preskocite!

Osim ako niste rts fanatik.